НТЦ систем учења

Човек је донео кући 20 животиња, истог облика, величине и боје. Убрзо је схватио да једна вреди више од осталих 19 заједно. Која је то животиња?

Ову обичну питалицу коју погађају деца, лако решавају они који владају функционалним и асоцијативним знањем. Они који су стицали репродуктивно знање, муче се да пронађу одговор.

Нећу одмах да вам дам одговор, него бих вас замолио да замислите следеће: деца долазе у први разред основне школе, а већ знају да пишу, читају, подједнако добро знају и латиницу и ћирилицу. Могу да наброје све планете у сунчевом систему, испричају шта је то “што излази из вулкана”, објасне зашто је негде дан, а негде ноћ у исто време и изванредно повезују ствари, баратају асоцијацијама.

Такве ствари заиста и постоје, а ових малих генијалаца сваке године у Србији је све више, и то захваљујући “НТЦ систему учења” који се примењује у бројним вртићима у нашој земљи. Оно што је најбоље у њему, јесте чињеница да деца уче све са занимањем, а не напамет, охрабрена су да постављају питања, истражују, буду активна и креативна, развијају свој интелект брже од осталих вршњака, али и да се играју и уживају у свему томе.

О чему се, заправо, ради у НТЦ систему учења и зашто се он са успехом примењује?
По новим истраживањима, поремећаји у учењу (читање, писање, рачунање), говору (дислексија и друго), моторици, физичком развоју (крива кичма, равна стопала), који се јављају већ у другом и трећем разреду основне школе, или раније, настају услед недостатка појединих активности у најранијем детињству. Обично су у питању игре које су у међувремену “нестале” – као што су скакање, ротација, или кликери, ластиш, жмурке, итд. Управо те активности подстичу стварање синапси (веза између нервних ћелија), координацију мишића, целокупног тела и интелигенцију. Са друге стране, живимо у времену када су деца највећим делом статична, испред телевизора и компјутера, по три или четири сата дневно, што им нимало не помаже у развоју, јер не стимулише поменуте синапсе.

Родитељи, не знајући, дозвољавањем појединих активности онемогућавају правилан развој своје деце. Претерано гледање телевизије, играње видео игрица, недостатак графомоторичких активности, физичка неактивност – оштећују и смањују развој појединих биолошких потенцијала.

Са друге стране, када деци бране скакање по кревету, окретање у круг, купују им патике са «чичком» да се дете не оптерећује везивањем пертли – тиме спречавају неке изузетно корисне активности.

Child writing

Савети оснивача НТЦ учења, Ранка Рајовића, за бољи развој деце:

а) До седме године дете да гледа едукативне емисије на телевизији и цртане филмове – један до два сата највише.

б) Дете на компјутеру треба да проводи око пола сата до сат времена дневно. Али, и то је много ако дете у остатку дана нема компензаторних активности – моторичке и графомоторичке вежбе, развој асоцијативног размишљања.

ц) За млађи предшколски узраст треба организовати време тако да су деца што више у природи, у играма лоптом, вијачом, ластишем.

д) Потребно је што више игара са ротацијом око своје осе, вежбе равнотеже, трчање, прескакање, провлачење.

е) Деца веома рано показују способност препознавања сложених апстрактних симбола (марке аутомобила, заставе земаља…), али ту способност треба даље развијати кроз игре меморије, слагалице (пазл) и слично.

Child playing

Корисни ефекти програма “Менса – НТЦ систем учења”

• Подиже се ниво интелектуалних способности све деце која учествују у програму;

• Спречава се поремећај концентрације и пажње, касније у школском периоду (дислексија);

• Развија се координација покрета и моторике;

• Развија се брзина размишљања и закључивања (функционално знање);

• Сва деца имају корист од програма, а посебно је користан за детекцију даровите деце и подстицање развоја даровитости;

• Повећава се број неуронских веза, што уз специфичне вежбе повећава капацитет мозга за обраду информација.

Од чега се НТЦ систем састоји:
ПРВА ФАЗА: Додатна стимулација развоја синапси – вежбе за моторику, графомоторику и акомодацију ока.

ДРУГА ФАЗА: Стимулација развоја асоцијативног размишљања: ниво 1 – апстраховање, визуелизација; ниво 2. апстрактна класификација и серијација; ниво 3. – асоцијације, музика.

ТРЕЋА ФАЗА: Стимулација развоја функционалног размишљања: 1. Загонетне приче; 2. Загонетна питања, конвергентно размишљање; 3. Стимулативна питања, дивергентно размишљање.

https://www.youtube.com/watch?v=-E7GWiEjju4

Сећате ли се питалице са почетка?

Одговор је: Донео је шкољке! – У једној је нашао бисер.

Извор: http://blog.novakdjokovicfoundation.org/

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: