Свети Сава – школска слава

Дан Светог Саве у нашој школи обележили смо и прославили низом активности:

  • заједно смо певали химну,
  • чланови секције уредили су пано у учионици,
  • на часу српског језика читали смо приче о Светом Сави,
  • анализирали смо и представили причу “ Свети Сава и сељак без среће“,
  • присуствовали смо Свечаној академији у нашој школи.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Advertisements

Свети Сава – Ко удара тако позно

Војислав Илић: СВЕТИ САВА

Школско такмичење из математике

У нашој школи одржано је школско такмичење из математике. Из нашег одељења учествовало је 5 ученика.Честитамо на постигнутим резултатима. Сада нас очекују припреме за Општинско такмичење.

Резултати са школског такмичења из математике одељењског већа трећег разреда

Задаци и решења

Свети Сава и сељак без среће

Био неки богат сељак без среће, па пошао у свет да је потражи. На путу сретне једног старца седе браде до појаса, па га упита: „Знаш ли, старино, да ми кажеш где је моја срећа?“ – „У раду“, одговори му старац. Сељак се не задовољи овим одговором, већ пође даље. Опет сретне на путу другог старца седе браде до појаса, па га упита: ,,3наш ли, старино, да ми кажеш где је моја срећа?“ – ,,У реду“, одговори му старац. Сељак се не задовољи ни овим одговором, већ пође даље. Мало затим сретне на путу трећег старца седе браде до појаса, па и њега упита: где му је срећа. А он му одговори да је она у поштењу. Врдне сељак главом, па се намргоди и пође даље. Није био одмакао ни за један пушкомет, а он опет сретне једног старца седе браде, па и њега упита за срећу; а он му одговори да је у добром здрављу. Не задовољи се сељак ни оваквим, одговором, већ настави пут. Замало, па опет сретне једнога старца те и њега упита за срећу; а овај му рекне да је срећа у мирном, лепом и задовољном животу.

Сељак је очекивао да му ови старци покажу место где се његова срећа налази, а они му одговарају нешто сасвим десето. Зато науми да продужи пут даље. Путујући тако сретне опет једног старца седе косе и браде, па га упита за срећу, а он му одговори да се она налази у умерености и чистоти. Овај није ни за то хтео да чује, већ пође даље. Најзад сретне једног калуђера с великом седом косом и брадом и светитељским лицем (а то је био свети Сава), те и њега упита: „Часни оче, ја сам човек без среће, па ево где пођох у свет да је потражим, но те молим да ми кажеш: где је могу наћи?“ – „Наћи ћеш је у себи самом“, одговори му свети Сава. „Ако си паметан, ти си и срећан, а ако си луд, ти си и без среће. Ако си паметан, ти ћеш слушати савете, опомене и поуке паметних људи, који су много којешта претурили преко главе; а ако си без памети, нећеш никога слушати и бићеш без среће“.

У калуђера је сељак имао велику наду да ће му бар рећи где му је срећа. Али кад му и он овако одговори, одлучи да даље не путује него да се врати кући, па да послуша савете овога калуђера и оних стараца који му одговараху где му је срећа. Кад је дошао кући, он је у њој увео рад, ред, и поштење, пазио на здравље, миран, леп и задовољан живот и умереност и чистоту. После овога све му се окренуло на боље. Кућа му је пропевала. Чељад му је била весела, стока напредна, имање родно, он задовољан и срећан. Зато је више пута говорио: „Е људи, ко би то мислио и ко би се томе надао да је срећа била у мени, у мојој памети и у мојим рукама. А ја пошао по свету, као махнит, да је тражим, од немила до недрага, и да је нађем. Хвала ономе духовнику, што ме поучи и врати. Да не беше њега, ја бих пропао тражећи срећу и никада је не бих нашао“.

sveti_sava

Народне успаванке

Успаванке су кратке, нежне и топле лирске породичне песме, које су мајке певале деци, да би лакше заспала. Засноване су на веровању у чудесну моћ речи. Деци су од рођења певане успаванке да би их штитиле у сну од опасних сила.

Потичу из времена када се веровало у магијску моћ речи; у могућност да се речима обезбеди детету миран сан, лагодан живот и срећна будућност.Мајка песмом чува дете од урокљивих очију и разгони зле силе које би му наудиле или пореметиле миран сан.

123994101_3368205_kolibelnaya

 

МАЈКА ЈОВУ У РУЖИ РОДИЛА                  ИШ КОКОТЕ ШАРАДАНЕ

Мајка Јову у ружи родила,                               Иш, кокоте, шарадане,
ружица га на лист дочекала,                            мац, мацуне, бронзоглаве,
бела вила у свилу повила,                                 не буд’те ми сина мога,
а пчелица медом задојила,                               не буд ‘те ми храну моју,
ластавица крилом покривала:                         нинај ми, сине, нинај лако,
нек је румен к’о ружа румена,                          мајка те нина…
нек је бијел к’о бијела вила,                              заспи ми, лале, заспи ми, мале,
нек је радин к’о пчела малена,                         хранићеш мајку…
нек је хитар као ластавица.                               заспи ми, сине, заспи ми, сунце,
                                                                               грејаћеш мајку!…

САНАК ОДЕ НА УЛИЦУ                                ЛУЛА НАНА
Санак оде на улицу                                         Лула нана сина Радована:
Санак оде на улицу,                                        Спавај, сине, док сунце не сине;
Води Јову за ручицу;                                      све док рујна зора не заруди
Ходи, Јово, у колевку,                                    не сме нико тебе да пробуди.
Да се сити наспавамо,
Да ујутро поранимо,
Мајци воде донесемо,
Вода бућ, Јова трућ!

ЉУЉО МОЈА МОЛОВАНА                         СПАВАЈ, СПАВАЈ ДУШО МИЛА
Љуљо моја молована                                    Спавај, спавај душо мила
Љуљо моја молована,                                   ти си данас вриједна била,
Успавај ми Радована.                                    спавај, спавај луче моје
Љуљај ми га, љуљо лака,                              уморне су очи твоје.
Мога брацу, мог јунака.                                Требало је цвјеће брати
Љуљај ми га, љуљо, јаче                               малу мацу окупати
Да се јунак не заплаче.                                  зеки траве начупати
Нек се љуља, нек се њија,                             и кокама хране дати.
Нек се снажи и развија.                                Спавај, спавај душо мила
Љуљај ми га, љуљо мека,                             ти си данас вриједна била,
Док донесе мајка млека,                               спавај, спавај луче моје
Док донесе отац хлеба                                   уморне су руке твоје.
И крај хлеба још што треба.
Сви ће онда сести амо
Да заједно ужинамо.

Занимљивости о ветровима

Како настаје ветар?

Док шетамо напољу, често можемо да осетимо ветар. Не видимо га, али осећамо струјање по лицу и телу. Сваки ветар настаје на исти начин. Услед промене температуре ваздуха, топлији ваздух се подиже, а хладнији спушта на његово место. Ову промену ми осетимо као ветар. Ветрови могу бити стални или повремени.

vetar

Шта је олуја?

Олуја настаје када уз јак ветар пада киша и јавља се грмљавина. Олује се јављају када је време веома топло и влажно. Тада се виде и чују муње и громови. Када гром удари у кућу, може да изазове велику штету уколико зграда нема громобран. Раније су људи веровали да муње и громове изазива љутња богова, који тако људе подсећају на то да треба да се понашају пристојно.

Уколико за време олује нисмо у кући, најбезбедније је да будемо у аутомобилу. Не треба  никад тражити заклон под дрветом или на неком узвишењу.

Олује су локалне непогоде. Олуја може да буде веома јака изнад Новог Сада, а да у Београду буде лепо време.

Олује могу да захвате велике територије и тада се називају циклони.

Најјаче олује јављају се изнад најтоплијих мора и океана и достижу брзину већу од 199 километара на час. Те олује називају се урагани.

oluja-cc3-wikipedia

Торнадо и разлике између торнада и урагана

Торнадо је врста ветра који се јавља у посебним условима. Пре него што настане торнадо, ваздух се нагло подиже увис, а ветар дува у супротном правцу од правца подизања ваздушног стуба. Тада настаје узан и јак вртлог који је толико јак да може да сруши зидове куће као да су направљени од картона. Поред тога, на крајевима вртлога јављају се веома брзи ветрови, који руше све на шта наиђу.

Ураган је ветар сличних особина, али његов средишњи део је миран и некад може и да завара, па људи помисле да је опасност прошла. Међутим, онда наиђе други део урагана, који чине брзи ветрови. Ураган је олуја са ветровима који имају кружно кретање, тако да између затишја јаки ветрови дувају у различитим правцима и руше све у околини.

Торнадо може бити широк око два километра, а ураган и до 25 километара. Када ураган дува у Индији, назива се тајфун.

Приручник за учитеље уз уџбеник Природа и друштво за 3. разред основне школе, Креативни центар

Магија растварања

Наставна јединица: Магија растварања

Циљеви и задаци: Проширивање знања ученика о основним карактеристикама течности и других материјала (вода као растварач, материјали који се растварају и не растварају у води) упознавањем ученика са утицајем одређених карактеристика материјала и поступака на брзину растварања материјала у течностима (утицај уситњености материјала, температуре течности и мешања течности на брзину растварања материјала у течности, као и деловање друге течности као растварача).
Активности у току часа:
  • Проверава се домаћи задатак;
  • Чита се уводни текст из Уџбеника, на стр.54. и разговара о прочитаном;
  • Најављује се наставна јединица и записује наслов на табли – Магија  растварања;
  • Рад на новом садржају;
  • Ученици се деле у групе које треба да изведу оглед, да га нацртају по етапама и да напишу закључак.
  1. група: Раствара се у води, не раствара се у води

– 4 чаше воде, мало кафе, мало земље, каменчићи, со – Ученици у сваку чашу посебно ставе по један од ових материјала и закључују шта се раствара у води, шта се делимично раствара у води, а шта се не раствара у води.

WP_20151217_17_11_07_Pro

 

  1. Група: Раствара се у води, не раствара се у води

– 4 чаше воде, пиринач, млевена паприка, уље, сок у праху (шумећа таблета) – Упутство за рад исто као и за 1. групу.

 

  1. група: Растварање и уситњеност

– 3 чаше воде, шећер у коцкама, кристал шећер, шећер у праху – Без мешања, ученици треба да уоче како брзина растварања зависи од уситњености материјала.

WP_20151217_17_11_49_Pro

  1. група: Растварање и температура

– 3 чаше воде различите температуре (хладна, млака, веома топла, врућа), шумеће таблете (у све три чаше исто)– Ученици уочавају како температура утиче на брзину растварања.

WP_20151217_17_13_13_Pro

 

  • Групе презентују резултате огледа и закључке.
  • Записују се закључци свих група.

 

Претходно Старији уноси